- Satrovacki :

Satrovacki jezik je nastao pocetkom 80-ih godina u Beogradu.Ne zna se tacno kako je nastao, ali se predpostavlja da je zbog jako loseg znanja naroda o rastavljanju reci na slogove bilo potrebno pronaci neki nacin za tu vrstu obrazovanja ljudi, narocito ucenika u osnovnim i srednjim skolama.Sredinom 80-ih je imao najvecu popularnost, narocito kod osnovaca i omladine.Pocetkom 90-ih se polako gubi, ali se i dan danas upotrebljavaju neki izrazi koji su specificni za ovu vrstu srpskog jezika.

Pravi se tako sto se rec podeli na slogove i onda se poslednji slog prebacuje na pocetak te reci. Reci od dva (ponekad i tri, zavisi od znanja) slova se ne menjaju.Ovakvim raporedjivanjem slogova se mogu dobiti razne druge reci, koje imaju neko znacenje u srpskom jeziku.

Primer: - Danas sam imao dosta posla.

             - Nasda sam aoim stado slapo.

- Cipiripi :

Takozvana "cipiripi" vrsta jezika je nastala takodje u Beogradu '95. godine nakon veoma poznate reklame za "cipiripi" artikal (rec je o cokoladnom namazu, domace proizvodnje, koji proizvodi "Centro Proizvod".Prva reklama za ovaj prizvod (1984) je takodje bila veoma poznata pod nazivom "cipiripi-slogirana veverica" (veverica je maskota proizvoda)) u kojoj se vrti pesmica ciji je tekst "malo" nerazumljiv (prvi put), jer su svi samoglasnici presli u slovo I.Veoma je zabavno i interesantno cuti recenice u ovom "jeziku".Nazalost, on je bio kratkog daha, tako da se vec sada nigde ne moze cuti, ali i dalje vazi predhodno pomenuta konstatcija (zabavan i interesantan).

Ovaj jezik se pravi tako sto se u svakoj reci umesto samoglasnika A, E, O, U stavlja samoglasnik I.

Primer: - Danas sam imao dosta posla.

             - Dinis sim imii disti pisli.